July 9th, 2013 | Žikica Simić
Izdavačka kuća –
ABKCO RECORDS19/02/2013
Za nekoliko dana – u ponedeljak 15.7.2013. godine – Erik Bardon će održati koncert u Beogradu. Biće to njegov treći nastup u ovom gradu. Prvi je bio sredinom osamdesetih godina prošlog veka u Pioniru. Drugi, u Domu sindikata krajem jula 2006. godine – Link.
Erik Bardon je jedan od ključnih likova celokupne rok istorije. O njegovom značaju najbolje svedoči izjava Brusa Springstina izrečena 2012. godine na SxSW festivalu u Ostinu. „Gazda“ je tada rekao da „sve pesme koje napisao u poslednjih 40 godina“ imaju jedno poreklo, a to je numera „We’ve Gotta Get Out Of This Place“ koju je Bardon otpevao sa svojim matičnim bendom The Animals 1965. godine. U tom smislu ne treba da se zaboravi ni Bardonova interpretaciju pesme „ The House Of Rising Sun“ koja je izmenila pravila u rokenrol svetu. Bob Dilan može da posvedoči o tome.
Činjenica da je „eggman“ iz pesme Bitlsa „I Am The Walrus“ zapravo Erik Bardon sa svoje strane svedoči o statusu koji ovaj 71-godišnji džentlmen ima u rok svetu. Baš kao i legendarno prijateljstvo sa Džimijem Hendriksom, odnosno uloga koju je imao tokom Leta ljubavi u San Franscisku i nastup na festivalu u Montereju.
Početkom ove godine Bardon je objavio album „’Til Your River Runs Dry“. Pravoverene bluz-soul-rok šeme izvedne su sa očekivanom superiornošću. U tom poslu za njega nema tajni. Numere „Bo Diddley Special“ i „Before You Accuse Me“ ne samo da su omaž Bou Didliju, Bardonovom ultimativnom rok heroju – setite se pesme Enimalsa „The Story Of Bo Diddley“ iz 1964. godine, već su i demonstracija rokerskog majstorstva. Bardonov glas reže kao razbijena pivska flaša u kafanskoj tuči. Reputacija “najmanje inhibiranog glasa u rok muzici“ je još jednom potvrđena.
Muzika na albumu „oscilira“ između političkog i ličnog. Numere „Water“ i „Invitations To White House“ imaju snažan politički angažman. Baš kao i poznata Bardonova verzija pesme „Tobacco Road“ iz 1970. godine „ukrašena“ deklamovanjem čuvenog govora Martina Lutera Kinga. Bluz je iskorišćen kao podloga za obznanjivanje radikalnih političkih stavova koji svoje ishodište imaju u Bardonovom siromašnom detinjstvu provedenom u radničkim delovima Njukasla i definitivnoj privrženosti kontrakultralnim vrednostima promovisanih 60-ih godina prošlog veka.
Sa druge strane pesme „Devil & Jesus“, „27 Forever“ i „Old Habits Die Hard“ imaju snažan lični pečat i govore o rokerskim dilemama i tragičnim sudbinama znanih i neznanih heroje ove muzike. Posebno interesantne su pesme „Wait“ i „River Is Rising“. Prva je urađena u tango manira, a druga je svojevrsna posveta Nju Orleansu.
Erik Bardon je nedavno izjavio da želi da završi karijeru „visoko uzdignute glave“. Album „’Til Your River Runs Dry“ kazuje da će tako i biti. Ubeđen sam da će i skorašnji beogradski koncert pokazati isto.
No comments yet