Albumi

October 19th, 2015 | Zikica Simic

Come Along Wind (2015)

Izdavačka kuća –

http://www.tajanstvenivoz.net/wp-content/uploads/2015/10/a2267930301_10.jpg

U poslednja 24 sata preslušao sam novi album sastava Stray Dogg „Come Along Wind“ desetak puta. Rekao bih da se radi o odličnoj ploči. To je nad-žanrovsko delo, neka vrsta meta-amerikane. Kao da su se Dušan Strajnić i njegova ekipa  vinuli iznad one žanrovske matrice sa kojom smo ih povezivali u prostore čiste muzike. Melanholija i kontemplativnost, koje provejavaju kroz ponuđenu muziku i definišu je, nisu ovozemaljskog porekla. Stiče se utisak da su preuzete iz nekog božanskog kataloga sa idejom da postanu osnova i glavno obeležje zvučne tvorevine čiji su temelji otkriveni u skrivenim značenjima i na poslednjim granicama muzike koju su otac i sin Bakli doneli na ovu planetu.

Engleski jezik, na kojem se peva, ima istu funkciju koju italijanski jezik ima u operi. On je sastavni element jedne artističke tvorevine i njegova funkcija nije da donese konkretno značenje već da omogući lakši transport u ’nad’ i ’meta’ sfere u koje inače muzika sastav Stray Dogg vodi. Njegova upotreba je potpuno opravdana. Dukatova muzika nije ovozemaljska, nije pronađena na beogradskim pločnicima. Ona je cerebralno-artistička tvorevina univerzalnog značenja u kojoj engleski jezik ima isto mesto koje ima žuta boja na Van Gogovim slikama ili nasilje u Pekinpovim filmovima.

Ona čuvene i prilično zlorabljena sintagma Grema Parsonsa „kosmička američka muzika“ dobila je ovde novo značenje. Akcenat je stavljen na prvu i treću reč, druga je precrtana. Kao da su Parsonsove čuvene pesme „She“ i „A Song For You“ skinule svoju Nudie odeždu i odenule se u garderobu sastavljenu od komada preuzetih iz noar filmova, bitničkih klubova, univerzitetskih aula, prestoničkih fensi kafea i postrokerskih autfita. Žanrovske granice su uklonjene, muzika se razlila, poplavila nova područja, stvari su dobile novi izgled, pejzaži se više ne prepoznaju, sve počinje da liči na san i nestvar.

Muzika sa albuma „Come Along Wind“  liči na snoviđenje nastalo posle celodnevnog slušanja dobre amerikane i konzumiranja nekih finih vina. ’Rad sna’ je učinio svoje. Izmenio oblike, značenja, odnose, doživljaje i osećanja. Sve je nekako poznato ali prepoznavnja nema. Kao pesak ili voda ova muzika  prolazi mimo vas ili kroz vas. Ako bi trebalo muziku Stray Dogga da povežem sa nečim što sam ranije čuo onda mi u ovo rano ponedeljničko jutro padaju na pamet sastav Arbouretum i grupa Brajene Mekmahana For Carnation.

Bilo kako bilo „Come Along Wind“ je izuzetna, odvažna, ambiciozna i nadahnuta ploča koja ne govori samo o sazrevanju i napredovanju benda Stray Dogg već i daljem rastu cele scene sa koje je proistekao.

Share

No comments yet