Tajanstveni voz

July 6th, 2013 | Žikica Simić

Izdavačka kuća –

Nonesuch Records

02/04/2013

Bombino je Omara Moktar. On je Tuareg. Znate onaj stih Crnjanskog „ali, kao što uz mrtvog Tuarega čuči mati“? Zvuk te poetske slike može se čuti na albumu „Nomad“. Sahara, pesak, dine, sunce, beskrajni čist prostor, mistika i bluz. Karavani prolaze, a muzika trperi.
Album „Nomad“ je plod saradnje Bombina i njegove tuareške ekipe sa Denom Oerbakom (Dan Auerbach), najvećim majstorem modernog bluza i liderom dvojca The Black Keys. Snimljen je u Oerbakovom studiju Easy Eye Sound u Nešvilu. Oerbak je takođe bio i producent albuma. Nekoliko njegovih zahvata učinilo je da Bombinova muzika postane zanimljivija nego što je bila na prethodnim albumima – „Guitars From Agadez Vol. 2“ i „Agadez“.
Prva stvar je u samom pristupu. Oerbak nije Bombinovoj muzici pristupio kao etnomuzikološkoj atrakciji. Ona je za njega originalana umetnička tvorevina. U skladu s tim stavom je i snimljen album „Nomad“. Ponuđena muzika je pravoverni studijski produkt. U svakom trenutku ste svesni da je muzika nastala u uslovima vrhunske tehnologije. Specifičan način izvođenja naglašava ambijentalne odlike, donosi slike Sahare, peska i sunca. Raskorak između sofisticirane tehnologije i nagoveštene ukorenjenosti u specifičnu tradiciju ishodište je psihodeličnog efekta koji celoj stvari daje neočekivanu dimenziju. Tripuje se daleko i duboko uz Bombinovu muziku.
U ovom kontekstu treba spomenuti još jedan zanimljiv Oerbakov producentski potez. Među talentovane Tuarege ubacio je studijskog perkusionistu Maksa Vajsenfelda i basistu Erika Hermana. Oni su Bombinovom pustinjskom bluzu dali precizan ritam koji je, na neki volšeban način, naglasio neuhvatljivu prirodu ove muzike. Tako je nastao album „Nomad“ koji u monotoni svet poularne muzike – koji slavi „istost svih stvari“ – doneo novi zvuk.
Muzika na ovom albumu teče kao pesak u peščanom satu. Fino i nezaustavljivo. Od prve do poslednje pesme – „Amidinine“ i „Tamiditine“ – pred slušačem se otkriva mreža nepoznatih puteva kojima se ranije nije prolazilo. Na kraju se stiže u čudan predeo. Učini vam se da Misisipi teče Saharoma, a da su Timbuktu i Memfis zamenili mesta.