Pre dva dana, 14. avgusta, preminuo je Bob Džonston. Imao je 83 godine. On je jedan od najvećih producenata u istoriji rok muzike. Producira je sedam albuma Boba Dilana. Među njima i Highway 61 Revisited, Blonde On Blonde, John Wesley Harding i Nashville Skyline. Takođe i legendarne albume Džonija Keša snimane u zatvorima (At Folsom Prison, At San Quentin). Svoj potpis je stavio i na čuvene ploče Leonarda Koena, dueta Simon & Garfunkel, grupe The Byrds, Vilija Nelsona i drugih. Njegovo producentsko delo je i debitanski album „Fog On The Tyne“ sastava Lindisfarne, engleskog folk-rok čuda iz 70-ih godina 20. veka.
Za moj pojam, kako se kaže u Levču, najbolji producentski posao koji Bob Džonston obavio je angažman Čarlija Mekoja, kao gitariste, u pesmi „Desolation Row“ Boba Dilana sa albuma „Highway 61 Revisited“. Priča ide ovako: Bob je, radeći na spomenutom Dilanovom albumu, slučajno na ulicama Njujorka sreo Čarlija Mekoja, čuvenog nešvilskog sešn muzičara, virtuoza na usnoj harmonici. „Čarli, my brother“ – rekao mu je – „snimam ovde album Boba Dilana. ’Ajde dođi u studio da odsviraš nešto“. Mekoj je prihvatio poziv, došao u studio, oslušno stvari, dohvatio se akustične gitare i odsvirao sve ono što može da se čuje u pesmi „Desolation Row“. Mnogi rok kritičari smatraju to najvećim doprinosom bilo kojeg sešn muzičara originalnom materijalu. Meni se zaista čini da je tako. Jedino možda ono što je Niki Hopkins uradio na klaviru u pesmi „Sympathy For The Devil“ Rolingstouns se može meriti sa Čarlijevim doprinosom.
No comments yet