Tajanstveni voz

Zikica Simic

Pred koncert JBSX u Beogradu 3.9.2015. godine. Podsećanje na koncert iz 2005. godine.

Blues Explosion u Domu omladine

   Đavo i gospod bog

 

za Hasila Adkinsa (1937-2005)

 

Ne veruj intelektualcima! Naročito onima rokerske provenijencije. Ti su najgori. Svašta su napričali o Džonu Spenseru i njegovom bendu Blues Explosion. Te postmoderni bluz, te tzv. “scuzz-blues“, pa kao „nema suštine, samo stil“, pa onda „noise“, kemp, remiks, sempl, gruv. Sve same gluposti; „bullshit and tears“, kako bi rekao Čarls Šar Mari.

Džon Spenser, „mršav kao šina“ i elegantan kao kockar sa Misisipija, u decentnim pantalonama, odgovarajućem prsluku i fenomenalnoj košulji, u pratnji svojih stalnih saradnika Džude Bauera i Rasela Siminsa, je sinoć, u bioskopskoj sali Doma omladine, prašio ortodoksni rok, pomerao zidove dvorane, dizao publiku do plafona, puštao je da padne na patos i razbije se u paramparčad, palio paklenske vatre, pičio bluz od koga krvare uši.

Jedan pesnik je rekao: „Onaj ko kontroliše ritam, kontroliše sve“. Blues Explosion su sinoć kontrolisali pulsiranje univerzuma. Njihov nervozni, isprekidani, polomljeni, mušičavi, infernalni bluz, koji su puna dva sata „ubacivali“ u uši oduševljenom auditorijumu, definitivni je saundtrek za rokerski svetonazor. Dovoljno „bazičan i ukorenjen“ da podseti na deltu Misisipija, ’džointe’ Džuniora Kimbroa i R. L. Bernsajda, na memfiskog bluz ekscentrika Rufusa Tomasa. Istovremeno ultramoderan, urban, sa ugrađenim velegradskim ritmovima, dekadentan, prljav i zao. Povrh svega i lascivan, bezobrazan i drzak na način koji podseća na Andrea Vilijemsa. „Đavo i gospod bog“ su sinoć bili ujedinjeni u Džonu Spenseru i njegovoj muzici.

Rokabili podvriskivanja, iskonski ritam iz srca močvare “boom Da BOOM, boom Da BOOM”, kombinovan sa velegradskom frenzijom, Tomasovim »čiken« pulsacijama i kloparanjem voza, neodoljivi rečitativi: »Ladies and Gentlemen, Blues Explosion«, urnebesni rifovi, nekoliko fenomenalno zauzetih Elvisovih poza, suludi Spenserovi kniksovi i »solo deonica« na jebenom tereminu celu su stvar terali sa one strane razuma i pretvarali bioskopsku salu Dom omladine u svetilište nekog vanvremenskog kulta.

«Ovo nije đavolska muzika, ali se čini da su đavolska vremena», kaže se u jednoj novoj pesmi sastava Blues Explosion. Ta dihotomija najbolje odražava događanja na njihovom fenomenalnom beogradskom koncertu. DNK molekul bluza iščupan iz živog tkiva ove muzike – iz «delte mozga», kako su neki rekli – transplantiran u velegradski metež, promenio je molekulsku strukturu ali nije izgubio prevratnički karakter. Njegov kod je još uvek isti. Rimuje se sa epohalnim stihom Aleksa Čiltona: «Rock’n Roll is here to stay».

Žikica Simić