Electric Flag Outtakes – Tekstovi pisani za Našu Borbu 1996/97. godine pod nadnaslovom Priče o pesmama, a koji nisu objavljeni u knjizi Električna zastava - Priče o pesmama (I), Naša Borba, 24.7.1996.
Louel Džordž: Willin’
I been warped by the rain
driven by the snow
I’m drunk and dirty doncha know
and I’m still oh I’m still
out on the road late at night
I see my pretty Alice in evry headlight
Alice, Dallas Alice
I been from Tuscon
to Tucumcari
Tehachapi to Tonapah
Driven every kind of rig that’s ever
been made
and I’ve driven the backroads so
I won’t get weighed
And if you give me weed whites and wine
And the you show me a sign
I’ll be willin’ to be movin’
Now I smuggled some smokes
and folks from Mexico
baked by the sun almost
everytime I go
to Mexico and I’m willin’
And I’ve been kicked by the wind
robbed by the sleet
had my head stoved in but I’m
still on my feet
and I’m willin’ oh I’m willin’
Spreman i sam
Spremnost za avanturu je jedna od najupečatljivijih osobina rokenrol junaka. Avantura tela, duh ili srca, svejedno. Važno je „muvanje“ iliti „moving“. Ovakav sled stvari se može objasniti njegovom imanentnom hiposocijalizovanošću. Blagoslovom i prokletsvom bogova, naime, ovom heroju je dodeljena sudbina usamljenika koji vođen željom za razvijanjem samosvojnog životnog stila, problematizuje većinu socijalnih i moralnih normi. Takva životna strategija izvor je mnogih intimnih zadovoljstava jer pruža privid slobode i autentičnosti. Ona je, nažalost, i ishodište njegove usamljenosti. Problemi slobode i međuljudskih odnosa su centru ljudskog življenja. Setimo se Froma i Bubera. Rešavanju te problematike rokenrol junak pristupa sa pozicije fine ekscentričnosti. Kontrakultura mladih ljudi šezdesetih godina – rokenrol je bio himna te generacije – se može shvatiti kao najkoherentnije rešenje spomenutih problema.
Ove pretenciozne rečenice su nastale kao posledica pokušaja da se shvati aura koja okružuje pesmu „Willin’“ Lauela Džordža. Junak te pesme, kamiondžija – dakle klasičan rokenrol junak – čije zanimanje simbolizuje neukotvljenost u bilo kakav socijalni okvir, sumira svoja drumska iskustva koja su tragičan ekvivalent njegove životne usamljenosti. Bezimeni kamiondžija, koji luta prašnjavima putevima Arizone, Novog Meksika i Teksasa, ne bi bio rokenrol junak kada bi iz svog životnog bilansiranja izvukao pesimistički zaključak. Na kraju njegovog životnog računa se nalazi rokerska omnipotentnost i spremnost za dalje žrtvovanje u cilju pronalaženja konačne sreće oličene u liku devojke Alis čije lice vidi u svakom svetlu dolazaćeg vozila.
Glavni junak ove pesme se može shvatiti i kao dobri sabrat Melvilovog samuraja. Dok Melvilov junak beži od svoje usamljenosti tako što hotelsku sobu napušta samo da bi drugima naneo zlo, Džordžov junak inkapsuliran u kabini kamiona se nada da će ga prašnjavi putevi dovesti do Alis iz Dalasa. Izolovanost je Melvilovom samuraju donela zlo i nasilje, a rokeru patetičnu i jeftinu nadu.
Herojski naboj pesme Lauela Džordža je impresivan. U to ne treba sumnjati. Treba, međutim, konstatovati da druga strofa ove pesme otkriva dionizijsku pukotinu u moralnom integritetu rok junaka. Sklonost olakom prepuštanju telesnim zadovoljstvima najveća je prepreka sa kojom se rokeri suočavaju na putu ka novoj moralnosti i isto takvim obrascima interpersonalnog komuniciranja.
Pesma „Willin’“ jer kantri-bluz ugođaja. Prvi put je izvedena na debi albumu Džordžove grupe Little Feat 1971. godine. Vratio joj se i na ploči „Sailing Shoes“, a na repertoaru je i koncertnog albuma grupe Little Feat „Waiting For Columbus“ iz 1978. godine. Doživela je brojna izvođenja drugih muzičara. Najpoznatije je ono Linde Ronštat.
U samo dva minuta i 24 sekunde, koliko „Willin’“ traje u originalnom izvođenju, Džordž je smesti sve aspekte moralnih i egzistencijalnih dilema rok junaka. Stihovima sa kojima se pesme završava: „I’m still on my feet/and I’m still willin’“ izražavaju herojske, prometejske i tragične valere rokerskih sudbina.
No comments yet