Electric Flag Outtakes – Tekstovi pisani za Našu Borbu 1996/97. godine pod nadnaslovom Priče o pesmama, a koji nisu objavljeni u knjizi Električna zastava – Priče o pesmama (IV), Naša Borba, 2.10.1996.
Zločin i kazna
Rendi Njumen: Guilty
Yes, baby, I been drinkin’
And I shouldn’t come by I know
But I found myself in trouble
And I had nowhere else to go
Got some whiskey from a barman
Got some cocaine from a friend
I just had to keep on movin’
Til I was back in your arms again
Guilty, baby I’m guilty
And I’ll be guilty all the rest of my life
How come I never do what I’m supposed to do
How come nothin’ that I try to do ever turns out right?
You know, you know how it is with me baby
You know, I just can’t stand myself
And It takes a whole lot of medicine
For me to pretend that I’m somebody else.
Sopstvenom voljom ili igrom usuda rok junak je degažiran u beskrajno polje individualnih sloboda. U tom brisanom prostoru, bez moralnih i bilo kakvih drugih orijentira, prinuđen je da sam uspostavlja kodove individualnog i socijalnog funkcionisanja. Budući da je na veličanstvenom „speed“-u probuđenih hormona i uverenja koja su, po njegovom mišljenju, izvan svake sumnje, on hrabro, ne štedeći sebe ni druge, sa donkihotovskim entuzijazmom, juriša na neosvojive vetrenjače etabliranih društvenih i moralnih normi. Sa žarom srednjevekovnog viteza koji se do poslednje kapi krvi bori sa troglavom aždajom tragajući za Svetim gralom svoje vere, mali rok junak se trudi da, u dodeljenom mu životu, uspostavi novi poredak stvari. Iz svog adolescentno-detinjeg rakursa ne vidi koliko je „neprijatelj“ moćan i mnogobrojan. Rok junak nema svest o uzaludnosti svoje bitke. Duga kosa, minđuša u uvu, pocepane farmerke i flanelska košulja, čudni obrasci interpersonalnog komuniciranja, aktivno odbacivanje ustaljenih obrazaca socijalnog funkcionisanja, spremnost za „hemijske eksperimente“ i seksualne slobode, muzika i prkos – to je arsenal sa kojim rok junak kreće u svoju životnu bitku. Na poprištu će ga dočekati moćna armada opskrbljena svim zloglasnim oruđima i oružjima kojima se jedna represivna civilizacija tokom hiljadugodišnjeg postojanja snabdela.
Poražen u životnoj bici, rok junak se vraća u svoju svakodnevicu kao lokalni čudak ili tetovirani, alkoholu i kriminalu sklon tip. Ima i onih koji, identifikujući se sa agresorom, postaju dobro prilagođena, uspomenama i osećanjem krivice izmučena gospoda, koja kao Volter Miti ili Šlezingerov Lažov Bili žive tajne živote u slučajnim pauzama, kada budu za trenutak pušteni iz čeličnog zagrljaja „onih koji ih vole i razumeju“.
Deklasiranog rok junaka, izgubljenog u circulus vitiosusu životnog poraza, suočenog sa nepodnošljivim osećanjem krivice i nemogućnošću podnošenja samog sebe, pronaći ćemo, u svoj njegovoj jadnosti i veličanstvenosti, u pesmi Rendija Njumena „Guilty“. Saznaćemo iz te pesme da je, posle kalvarije, sklonište potražio u naručju bivše drage, koju je, u svojoj rokerskoj omnipotentnosti nemilice povređivao. Razmećemo da ga razdire osećanje krivice i da mu je barmen dao viski a prijatelj kokain. Naučićemo da mu je potrebno mnogo „medicine“ da zamisli da je neko drugi. Veličanstveni albatros koji je tako pompezno jezdio beskrajnim svodom otete slobode, mutirao je u jadnog čovečuljka smoždenog psihičkim bolom.
Rendi Njumen, autor ove pesme, jedan je od najvećih autora rok muzike. Potiče iz najpozantije muzičke porodice Holivuda. Njegovi stričevi Alfred, Lajonel i Emil pisali su muziku za holivudske filmove. Alfred Njumen je dobitnik devet Oskara. Sa takvim pedigreom Rendi Njumen nema milosti za junake svojih pesama. Mnoge pesme sa njegovim potisom postale su hitovi za druge izvođače. Poslednjih godina Rendi Njumen piše filmsku muziku. Ima već dve nominacije za Oskara. Poslednji projekat mu je bila rokerska verzija „Fausta“ koja, i pored impresivnih učesnika, nije doživela uspeh.
Nemilosrdna iskrenost pesme „Gulty“, koja oporo i surovo pripoveda o porazu rok junaka, čini je neophodnom za razumevanje ove muzike.
No comments yet