Kao topla oluja iz njihove pesme „Warm Storm“ Giant Sand, predvođeni Hau Gelbom, su u nedelju uveče protutnjali scenom sale Amerikana Doma omladine. Zagrejali su srca brojne, distingvirane publike i pokazali da se može drugačije, svojim putem, van klišea i zadatih staza.
„Giant Sand su opušteni, nekompetitivni, muzički kolektivi čiji se članovi uzajamno podržavaju. Oni su prostor u okviru kojeg se prijatelji druže i sviraju“, pisalo je na stranicama prestižnih svetskih novina. “Giant Sand su poligon za vežbanje specifičnog stava i drugačijih perspektiva. Nemamo velikih ambicija, niti velikih objašnjenja za ono što radimo. Mi smo korak ustranu” – rekao je Hau Gelb. Ovi citati dobro definišu modus operandi ovog sastava. Oni se ni sa kim ne takmiče, niti bilo koga u šta ubeđuju. Oni sviraju rokenrol zato što to vole, uživaju u tome i spremni su da vam daju ravnopravno mestu u tome što rade.
Publika, pridošla iz hladne novembarske noći i anomične stvarnosti, prepoznala je prirodu ovog kolektiva – odbacila grč i brigu – i smelo se otisnula na muzički trip koji je vodio iza kulisa, u nadrealne prostore beskrajne avanture. Duh zajedništva je prožeo sve prisutne. Lutali smo – združeni – imaginarnim prostorima u koje nas je vodila muzika Giant Sand.
Tačno u 22 sata Hau Gelb, elegantan kao kockar sa Misisispija, pojavio se na sceni. On je zaista nesvakidašnji lik. Opušten, nonšalantan, druželjibiv, kominiktivan. Umetnička duša koja ume – kao što se kaže u pesmi “Chunk Of Coal”, koju je kasnije, u toku koncerta, izveo u monkovskom maniru – da u komadu uglja pronađe dijamant. Scenski šarm ne koristi da bi potvrdio svoj status rok zvezde. On mu je sredstvo kojim poništava razdaljinu koja ga odvaja od publike. U pravu je P.Dž. Harvi kad je rekla: “Hau Gelb je poslednji kultni lik rok muzike”.
U Gelbovoj muzici zavrtanj je vise puta okrenut. Sve se prepoznaje i kao kantri i kao bluz i kao rokenrol i kao džez. A opet sve je uvrnuto, pomereno, iščašeno, drugačije. Kao da je neko izbrisao granice između žanrova pa su se zvuci prelili jedni u druge, melodije izmešale, ritmovi sudarili. Kao da je to prožimanje dovelo do alhemijske reakcije. Stvorilo se nešto novo, fascinantno, zbunjujuće, neočekivano. Muzika je Giant Sand je “ekstravaganca jednog sveta bez granica”, felinijevski kolektivni san pasioniranih ljubitelja bazičnih muzičkih žanrova, donhuanovski, meskalizirani trip kroz užarenu pustinju. Ona je potpuno novo rešenje kjerkegorske dileme “ili – ili”. Ne treba, naime, zaboraviti da ritam sekciju Giant Sand čine muzičari iz Danske.
Sve je već ispričano o koncertu Giant Sand u Beogradu 29.11.2015. godine. Zna se koje su pesme odsvirane, ko je nastupao kao predgrupa, ko je svira bas gitaru a ko bubnjeve. Mediji i društvene mreže podrobno obaveštavaju o tom događaju. Ova beleška je potpuno ličnog karaktera. U skladu sa duhom vremena postaće javna. Ne znam šta da mislim o tome. Pitaću nekog teoretičara komunikacija.
No comments yet