Kralj Čačka u Rexu 11.2.2016.
Kralj Čačka je sinoć u Rexu napravio džinovski korak u karijeri. Od klupske atrakcije mutirao je pravog koncertnog majstora. Sinoćni nastup je imao takav tok, dramaturgiju i ritam. Repertoar je bio prilagođen i dobro promišljen, svirka uvežbana i precizna, kulerski izvođački fazon se lepo prožimao sa visokim artističkim aspiracijama.
Atmosferu Breht-Vajl kabarea smenjivao je štimung karakterističan za onaj lučki bar, koji smo imali prilike da vidimo u Hoksovom filmu „Imati i nemati“, u kojem Hogi Karmajkl kao Kriket svira sa svojim kombom. Imaginarno putovanje, sa Kraljevom muzikom u ušima, završavalo se u nekoj derutnoj prigradskoj dvorani gde je, recimo, Tom Vejts pravio prve korake.
Kralj je svoje mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro sukobljavaju sa izopačenostima ovog vremena, izvodio sigurnim glasom i sa jasnom dikcijom. Bend je bio odličan. Gitarista je svirao kao Fred Taket na albumu „Swordfishtrombones“ ili kao Mark Ribo na nekim drugim, ritam sekcija „lenja“ i precizna – kao što treba.
Distingvirani deo publikuma (glumačke zvezde, operske dive, filmski reditelji, dramaturzi, indie rokeri, direktori visokih ustanova kulture) bio je, na opušten i prijateljski način pomešan sa mladim, radoznalim i inteligentnim ljudima. Takav poredak stvari rezultirao je opuštenom i prijateljskom atmosferoma koja je bila pravo okruženje za Kraljevu muziku.
Dok je Kralj Čačka oko 11 sati završavao svoj trijumfalni nastup u Reksu učinilo mi se da se na balkonu iznad benda pojavio Stiv Erl u kostimu Če Gevare i sa stisnutom pesnicom na slepom oku pozdravio auditorijum i sjajne izvođače. Bila je to naravno fatamorgana, iznenada probuđeni engram stečen u jednoj dvorani u Torontu. Iluzija je, ipak, odgovarala trenutku. Treba zaista pozdraviti Kralja Čačka i njegovu publiku. Oni su ukras ovog grada.
No comments yet