Electric Flag Outtakes – Tekstovi pisani za Našu Borbu 1996/97. godine pod nadnaslovom Priče o pesmama, a koji nisu objavljeni u knjizi Električna zastava – Priče o pesmama (VII), Naša Borba, 4.12.1996.
Lament subotnje večeri
(ženska verzija)
Ričard Tompson: Has He Got A Friend For Me
Saturday night
and I’m all alone.
No ring on the door bell,
no ring on the phone.
And nobody wants to know anyone
lonely like me.
Your boy friend’s good looking
he’s got it all there
He looks like God made him
with something to spare
You look good together
scurrying off down the street.
Has he got a friend
Has he got a friend for me?
He’s got the haunt
of the sea in his eyes
He wouldn’t notice me passing by
I could be in the gutter
or dangling down from a tree.
If you know someone
who is graceful and wise.
Doesn’t mind girls who are clumsy and shy.
I don’t mind going
With someone that I’ve never seen.
Kraljevi i kraljice subotnjih večeri, otresiti dečaci i dugonoge devojčice, magijom uzavrelog magnetizma pretvaraju lokalne zabave i igranke u sopstveni pobednički pir. Pulsirajući ritam roka, koji isporučuje lokalni bend ili pregrejani gramofon, postaje saundtrek za njihov lični, adolescentni trijumf. Kasnije, u dubini subotnje večeri, pobeda će biti proslavljena brzim seksom na zadnjem sedištu tatinog automobila ili vlažnim petingom u mraku haustora. Po povratku kući akteri ovih zbivanja će zadovoljno tonuti u san, uvereni da je život lep a svet zabavan.
Šta, međutim, biva sa gubitnicima, isto tako važnim protagonistima rokerskih bajki, u subotnje veče? „Subota veče/a ja sam potpuno sama“, peva Linda Tompson u pesmi svog tadašnjeg supruga Ričarda Tompsona „Has He Got A Friend For Me“ sa njihovom zajedničkog remek-dela, albuma „I Want To See The Bright Lights Tonight“. Samoća subotnjeg usamljenika, klaustrofobični košmar zaboravljenog sobička, razarajuće osećanje napuštenosti i neprihvaćenosti kao i narcističke rane time izazvane, u ovoj pesmi su viđene iz ženske vizure. To je nesumnjivi kvalitet ovog napeva, mada je njegov autor muškarac. Zar nisu, uostalom, najbolje knjige o ženama napisali Tomas Hardi i Lav Tolstoj?
Ovaj napev koji je u intezivnoj komunikaciji sa bazičnim rok situacijama ima još neke zanimljive kvalitete. Mislim pre svega na fini humor i autoironiju koje ispoljava glavna junakinja pitanjem koje je ujedno i naslov pesme: „Imali on nekog druga za mene?“. Kao da nam na taj način stavlja do znanja da ima svest o prividnosti svih „igara koje ljudi igraju“, pa i onih koje se odvijaju subotom uveče. Debarasirajući čitavu situaciju teških egzistencijalno-psiholoških konotacija, ona ovim jednostavnim pitanjem stavlja do znanja da ima kapacitete da se na delotvoran način suoči sa sopstvenim „bedakom“. Postavivši na ovaj način stvari Ričard Tompson je promovisao važan rokerski princip da ništa u životu nije toliko važno da ne bi moglo biti izvrgnuto podsmehu. Mora se, međutim, reći da interpretacije Linde Tompson i Marije Meki, koja je ovu pesmu snimila na prvom solo albumu, nisu u skladu sa ponuđenim viđenjem. One su Ričardov napev otpevale sa svom ozbiljnošću i naglaskom na tragičnim implikacijama usamljenosti u subotnje veče.
Ova Tompsonova pesma urađena je u karakterističnom maniru za britanski folk. Ona ima dozu autentičnosti i dokumentarnosti koja je kandiduje za neki imaginarni ’free cinema’ film. Kao da je, naime, ispala iz muzičkogg skora za legendarni film Karela Rajša „Subotom uveče, nedeljom ujutro“. Mit i zbilja isprepletani u čvor autentične umetnosti.
No comments yet